14.12.2017

-

Intervju: Jelena Karakaš

Jelena Karakaš je već godinama naša saradnica. Zajedno „čitamo trendove“ kroz Textil Funzine još od 2010. godine. To je ujedno i godina kada je pokrenula blog „Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude“ koji se nametnuo kao jedna od zabavnijih modnih adresa u regionu. Po vokaciji je novinar, a ljubitelji štampanih izdanja pratili su je kroz publikacije kao što su: L’Officiel, City Magazine, Hello!, Joy, Brava Casa… Najduže se zadržala u magazinu ELLE gde je radila kao urednica, a naposletku bila angažovana i kao glavna i odgovorna urednica izdanja ELLE Decoration.
Krajem 2016. godine odlučila je da se povuče iz print sveta i da se u potpunosti posveti blogu, društvenim mrežama i konsultantskom poslu.

Gde si, šta si, kako si?

Hvala na pitanju, odlično sam. Kod kuće u pidžami, srčem čaj. Zapravo, čuj mene, kod kuće, pa na poslu sam! Radna soba je sada moje radno mesto.

Da li se online ljudi stvarno bolje zabavljaju?

Ne mogu da pričam uopšteno, ali u mom slučaju – oh da! Upravljam svojim rasporedom i još važnije – mogu da biram ljude i brendove sa kojima sarađujem. Vrlo sam suzila njihov krug i uživam u činjenici da vreme mogu da poklonim isključivo onima koji mi prijaju i koji me inspirišu. Nije loša ni činjenica da ne moram da jurim naređene (koje nadređene – ole!) za potpis na rešenju o godišnjem odmoru, jednostavno mogu da odem bilo gde, bilo kad. Samo to saznanje je dovoljno da budem nasmejana ceo dan.

Zašto modno novinarstvo više nije „posao za koji bi milion devojaka ubilio“?

To je zaista sjajan posao! Svaki dan je pomalo igra, pomalo izazov. Mislim da sam od osnovne škole imala jasnu ideju „da pripadam nekoj glossy redakciji i tačka“. To me je brzo odvelo na mesta gde je i trebalo da budem u tim trenucima. Provela sam sjajnu deceniju radeći na glossy izdanjima kao što su ELLE i L’Officiel. Imala sam sreće da sam radila sa veoma talentovanim i zabavnim ljudima, pa se ni ne osećam kao neka seniorka iz časopisa. Jednostavno sam otišla kad je energija postala loša i kad je cela industrija počela lagano da se urušava. Nažalost, prvo su otišli najtalentovaniji ljudi. Volela bih da se neki od njih vrate printu i stvaranju, znate kako, ja zaista volim časopise, volela bih da imam neki domaći za uživanje i listanje.

Žao mi je što i globalno sve više naslova nestaje. Gledam u nove niche magazine i nadam se da će modno novinarstvo preživeti u formi u kakvoj ga znamo.

Koliko ćemo još tekstova pročitati na temu „bloger koji živi od bloga“?

Priznajem da i meni zvuči pomalo smešno na prvu loptu. No, samo dok posmatramo površno. Blogeri na ovom području i nisu na nekom posebnom glasu, ali hajde da počnemo od toga šta su blogeri?! Biti bloger nije zanimanje, svako od ljudi koji poseduju svoju adresu na internetu poseduje i svoje zanimanje. Ima tu odličnih pisaca, novinara, fotografa, stilista… O tome se ovde skoro nikada ne priča, i postoji sklonost da se sve vrste sajtova/blogova stavljaju u istu fioku u potrazi za senzacijom: „ona se oblači i slika i super zarađuje“. Iza mnogih blogova stoji podjednaka količina uloženog rada kao i na tekstovima i na vestima u bilo kom drugom mediju. Navikli smo da se na našem području banalizuju i mnogo zahtevnije profesije, tako da ni ovo nije izuzetak. Najčešće lažem da samo nešto „tralalariram“ na internetu i pustim ljude da veruju u šta god požele.

Nemam živaca da se pravdam. Ako radite naporno, pošteno i dobro postoji način da živite od svog rada. Da, tako je jednostavno.

Koliko sme da se laže na društvenim mrežama?

Previše! Naravno da je zabavno režirati svoj život, dodavati malo čarobnog praha preko ponekad dosadne svakonevnice i dobrim kadriranjem začiniti dosadne situacije. To mi je okej i podržavam te vežbe kreativnosti. Nažalost, Instagram je odavno prestao da bude ono što je u osnovi zamišljeno i razvio se u poligon za iživljavanje netalentovanih ljudi i podgrevanje sujete. Deo pratilaca kupite, deo nabavite preko aplikacije, dodate još par hiljada preko lažnih nagradnih igara, učlanite se u grupe za komentarisanje i voila! Bitni ste preko noći.

Nekontorilisano prevrćem očima kad se povede priča o „influenserima“, brojkama, avionima i kamionima koji sve to prate. Više nije zanimljivo ni da se zgražavamo. Jednostavno ljudi moraju da nauče da ignorišu prazan i loš sadršaj.

Ipak, sudeći po naslovima na domaćim sajtovima i tekstovima koji se forsiraju, to im baš ne ide od ruke. Živim u sopstvenom mehuriću, pratim mali broj istinski kreativnih ljudi čije me ideje svakodnevno oduševljavaju i dalje čitam blogove i sajtove koji insistiraju na interesantnim vestima i duhovitosti. Moguće je živeti život bez informacija koje vređaju intaligenciju i ljudi koji su poznati jer postoje. Nadam se da će i ostali to uskoro shvatiti.

Šta je moda dobila razvojem društvenih mreža?

Sve! I svašta! Kao jedna od najnaprednijiih industrija moda je internet, pa zatim i društvene mreže prigrlila od samog početka. Twitter i Instagram bili su alat modnih pionira preko skoro deset godina. Moda je za to vreme prešla put od elitizma do demokratije. Krug je skoro zatvoren i moda se vraća svojim korenima. Kul brendovi lagano odustaju od velikih revija i održavaju intimne prezentacije za odabrane. Influenseri sa milionima pratilaca se isključivo koriste kao bilbordi i kanali prodaje. Dok brendovi koji istinski nameću trendove i nove pravce stila beskompromisno sarađuju sa onim ljudima koji u potpnosti opisuju DNK tog brenda.

Moda nas je nekako sve gurnula u histeriju brojki i sad pere ruke od toga.

Gde je sve to krenulo?

Zbog algoritma koji nam kontroliše život počevši od Facebooka, preko Instagrama, sve do Twittera, pa čak i Netflixa svi smo zarobljeni u malim krugovima. „Discover“ opcija je tu samo da nam pokaže šta volimo i šta vole naši prijatelji. Nikada pre nismo imali toliko mogućnosti da zaista istražimo i doživimo svet oko nas, a zapravo smo ograničeni nizom jedinica i nula formiranih od strane onih koji razmišljaju identično kao i mi. Jedino rešenje jeste da se vratimo old school istraživanju. Kreirajte sopstveni algoritam, izađite u svet! Ne sklanjajte pogled sa stvari koje vam se ne dopadaju, učestvujte. Ne možete se osloniti samo na mreže, jer ćete tako dobiti samo jednu formu realnosti. Idite na filmske festivale, na izložbe, u knjižare…

Zato knjige nisu nestale. Niti galerije. Zato ljudi i dalje idu u bioskop. Zato što i dalje postoji nešto čarobno u izlasku u realan prostor i deljenju novih iskustava, postoji određeni nivo nepredvidljivosti koji je skoro nepostojeći kad svet posmatrate kroz svoje pametne uređaje.

Da li je sanjarenje zapravo planiranje?

Moram da se složim! Iako možda na površini delujem sabrano i kao neko ko baš zna gde je pošao, većinu vremena zapravo nemam pojma šta radim. Jednostavno, plutam ka ostvarivanju svojih ideja. Kad sam bila mlađa verovala sam da sve mora da ima svoju formu i da se zapravo svi u realnom životu bolje snalaze od mene, ali od kad uspeh merim jedincom sreće po minutu, jasno mi je da ja nisam pogrešno skrenula kod Albukerkija, naprotiv!

Pa gde te je to dovelo?

I dalje sam dosta angažovana oko bloga, uživam da pišem i delim informacije, to mi dođe onako za svoju dušu. Pored toga sarađujem sa domaćim i inostranim brendovima i usmeravam ih kako da pronađu svoj glas i pravac u online svetu. Zajedno radimo na kreiranju strategija za nastup na društvenim mrežama. Moj posao jeste da pratim trendove u njihovom začetku i da ih što pre implementiram u sadržaj. Nije mi dosadno 🙂

Podelite ovo:

Textil - Intervju: Jelena Karakaš

Loading...